U svakom pet shop-u danas možete naći veliki izbor gotove hrane za pse. Ovakva hrana je snabdevena svim potrebnim sastojcima i obično je odnos vitamina, minerala i ostalih makro i mikro elemenata odlično izbalansiran (što je vrlo važno). Dodavanje bilo kakvih vitaminsko-mineralnih smesa u ovakvu hranu je štetno, a može biti i vrlo opasno.

Ukoliko se odlučite da sami spremate hranu za Vaše štene, evo par predloga koji će Vam pomoći u početku:
Kukuruzni i pšenični griz, dobro prokuvan, može se davati sa jajetom i mlekom, povrćem...
Hleb sa iseckanim mesom...
Od mesa: iznutrice, mlevena piletina, riba (obavezno očišćena od kostiju), preporučuje se davanje svežih kostiju, ne prokuvanih (najbolje su teleće i svinjske), dok nije preporučljivo davati cevaste kosti (pileće);
Od povrća: šargarepa, zelen, kelj, španać treba prokuvati, kupus se može davati i u sirovom stanju, zrnene mahunjače ne treba davati;
Voće se daje u sirovom stanju: jabuke, kruške, grožđe (u malim količinama)...;
Zatim: sir, pirinač, testenine itd.

Štenetu treba obezbediti dovoljno hrane koja sadrži sve potrebne sastojke. Bez toga je teško dobiti dobrog psa, jer greške u ishrani mlade životinje kasnije se ne mogu ispraviti. Hrana se ostavlja štenetu 10-15 minuta, a što ne pojede sklanja se. Posudu posle hranjenja treba dobro oprati.

Pri davanju i spremanju hrane moramo obratiti pažnju na davanje svezih kokošijih jaja. Ako se daju cela jaja treba ih kuvati, a ako dajemo samo zumance bolje ih pasirati.

Potrebno je da obrok bude raznovrstan i sastavljen od što većeg broja komponenti, kako bi sadržao što veći broj neophodnih vitamina i mineralnih materija. Međutim pošto najveći deo vitamina propada prilikom termičke obrade u procesu pripremanja hrane, jedino sigurno snabdevanje svim vitaminima i mineralima je dodavanjem vitaminsko-mineralnih dodataka u već pripremljen i rashlađen obrok.

Hrana za štence treba da sadrži visok nivo proteina u cilju obezbeđenja telesnog i mišićnog rasta, kao i lepe i glatke dlake. Proteini takođe omogućavaju sniženje nivoa skroba koji štenci ne podnose dobro i unos masti tj. energije.

Zbog izuzetno velike osetljivosti bubrega pasa, hrana se ne sme nikako soliti (važi kako za štene, tako i za odraslog psa).

Do 4. meseca hrana se daje četiri puta dnevno.
Od 4. do 6. meseca tri puta dnevno.
Na dva obroka dnevno prelazi se kada štene dostigne polovinu težine odraslog psa, što je negde oko 6. meseca.
Kada štene dostigne težinu odraslog psa (godinu dana starosti), prelazi se na jedan obrok dnevno.

Štene se hrani svakog dana u isto vreme. Hrana mora biti mlaka. Pribor i posude za hranjenje moraju biti čisti.

Štenad ne smeju da su gojazna i ugojena, moraju da su mišićava i pokretna (hrana se ne daje do potpune sitosti). Balansiran program vežbi je veoma značajan za harmoničan razvoj muskulature štenadi. Ali za tako nečim neće biti potrebe sve dok ceo program vakcinacije ne bude gotov, pošto će svakom štenetu prirodno igranje u Vašem domu ili dvorištu biti sasvim dovoljno.
Nakon što je i poslednja vakcina data, u starosti od 14-16 nedelja, možete polako da počnete da izvodite štene u kraće šetnje. Polako povećavajte dužinu šetnji, ostavljajući duge šetnje za vreme kada štene bude uveliko navršilo šest meseci starosti.
Važno je da dozvolite mladom štenetu da odmara i spava koliko god je potrebno - posebno posle hranjenja.

Prvi obroci Vašeg novog šteneta u Vašoj kući su jako bitni. Preporučuje se da saznate kakvu je vrstu hrane štene dobijalo od odgajivača i da tu hranu nastavite da dajete štenetu bar jos dan-dva i u Vašoj kući. A zatim ako želite da promenite vrstu hrane, to činite vrlo polako tako što ćete dodavati novu hranu u obrok sa starom (npr. 25% nove i 75% stare hrane) i u toku nekoliko narednih dana povećavati procenat nove, a smanjivati procenat stare hrane, sve dok štene potpuno ne prihvati novu vrstu hrane.

Uvek čista i sveža voda mora da je dostupna, posebno ako se štene hrani suvom hranom.